U januaru ove godine minimalna zarada vredela je 49.864 dinara, a minimalna potrošačka korpa 52.775,41 dinara.
To znači da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom iznosila 94,48%, što je znatno više u odnosu na prošlu, pa i pretprošlu godinu, kada je prosek pokrivenosti iznosio oko 77%. O tome je nedavno govorila i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), kada je kazala da o poboljšanju životnog standarda govori i rast pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i rast pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom, na oko 94%, što je, kako je podvukla, najviši nivo do sada.
“Tabakovićeva je iznela podatak i uporedila iznose minimalne zarade iz minimalne potrošačke korpe iz januara ove godine. Ipak, pošteno bi bilo reći da je u prvom mesecu bilo najviše radnih dana u godini, čak 23, kada su bila notirana 184 radna sata. Minimalna zarada iznosila je 49.864 dinara, a minimalna potrošačka korpa 52.775,41 dinara. Već u februaru minimalac je iznosio 45.528 dinara jer je mesec brojao 21 radni dan, dok je korpa neznatno porasla – na 53.040,56 dinara. To znači da je pokrivenost u februaru opala, na 85,84%, a da su radnici sa minimalcem za dva meseca ove godine ipak u zaostatku od 10.423,97 dinara, u odnosu na minimalnu korpu”, navodi Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), pitajući se što takve podatke nije naznačila guverner NBS, nego je baš izabrala mesec sa najvećim brojem radnih sati da javnosti predstavi kako u Srbiji raste standard života.
Ljudi ne primaju procente nego dinare
U NBS-u ipak smatraju da je iz podataka za februar, ali i ukoliko se posmatraju oba meseca zajedno, pokrivenost i dalje veća od 90%, u oba slučaja. Predstavnici sindikata se pitaju čime treba da se pohvalimo.
“Ljudi ne primaju procente, nego dinare. Tročlana porodica može na obrazovanje da potroši 110 dinara, jer toliko je iznosila (94%) januarska pokrivenost minimalne korpe minimalnom zaradom. Treba li možda da se hvalimo da tročlana porodica ima pravo mesečno na 8,5 litara tečnosti, gram sardine dnevno po članu domaćinstva? Da li od 400 grama predviđene junetine u minimalnoj korpi mogu da pazare 370 grama tog mesa mesečno? To sve nije za hvalu, a kazati da se poboljšao životni standard takođe nije u redu, jer je minimalna zarada i dalje niža od minimalne potrošačke korpe” dodaje Vuković.
Važna je potrošnja
Da statistici ne treba sto posto verovati, jer statistika zavisi od metodologije koja se koristi u određene svrhe, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.
“Kada je reč o pokrivenosti korpe zaradom, važna je potrošnja, odnosno koliko se, zapravo, troši novca. To se stalno menja, kao i ono koliko ljudi ulazi u taj prosek. Uz to, važno je i pitanje da li su namirnice koje ulaze u sastav te korpe relevantne, jer možda neki ljudi ne troše takve namirnice nego neke druge, zbog čega smatram da se ne može govoriti o povećanju standarda samo na osnovu statistike pokrivenosti korpe minimalnom zaradom. To nije prava slika stanja. Iako je prosek pokrivenosti korpe u prethodne dve godine bio oko 77%, a za prva dva meseca ove godine oko 90 procenata, to ne znači da nam je bolje”, smatra on.
Izvor: Bif.rs
