Samostalna odbornica Tamara Milenković Kerković tvrdi da je samo tri dana nakon što je na sednici Skupštine grada Niša postavila pitanja o radu i troškovima JKP „Mediana“ i uslovima u prihvatilištu za napuštene pse, preduzeće 26. decembra donelo Pravilnik koji faktički zabranjuje pristup trećim licima, davanje informacija, snimanje i fotografisanje, kao i kretanje van dozvoljenih zona deponije i prihvatilišta za pse.
Milenković-Kerković navodi da je budžetom za 2025. godinu niško prihvatilište finansirano sa 92,5 miliona dinara (oko 578.700 evra), dok je za 2026. godinu predviđeno 106,1 milion dinara (oko 899.000 evra) za troškove pasa kroz program „unapređenje zaštite od zaraznih i drugih bolesti koje prenose životinje“. Iako su sredstva veća, do sada nisu transparentno prikazani detaljni troškovi, a prihvatilište, nekada uzorno, je kako ocenjuje, sada postalo zatvorena zona za javnost, uprkos modernoj veterinarskoj ambulanti i novogodišnjoj jelki pored koje se nalaze napušteni psi.
“Novi Pravilnik očito treba da od javnosti sakrije uslove u kojima nesrećne životinje žive, uprkos novcu koji se za njihovu zaštitu odvaja. Pravilnik JKP „Mediana“ suprotan je brojnim imperativnim normama Zakona o dobrobiti životinja, koje predviđaju da službe lokalne samouprave tj. zooohigijene moraju da sarađuju sa građanima i udruženjima i da zajedno brinu o životu, zdravlju i dobrobiti životinja kao i da je dužnost svakog građanina da spreči i prijavi nadležnom ministarstvu i MUP-u sve oblike zlostavljanja životinja“, navodi Kerković.
Dodaje da pravilnik krši Zakon ne samo zato što ne omogućava da bar određenih dana u nedelji građani mogu slobodno da dođu u prostor Prihvatilišta, već to mogu samo na osnovu „pisanog zahteva, prethodnog odobrenja, evidencije ulaska i izlaska i obavezne pratnje“ (čl.12 Pravilnika), već se pravo na posetu prihvatilišta ograničava i društvima za zaštitu životinja , i to samo u pratnji i na „zahtev, u jasno određenom terminu“, iako društva za zaštitu životinja imaju ne samo pravo već i obavezu da aktivno rade na obezbeđenju dobrobiti životinja (čl.74 Zakona).
“Ovim Pravilnikom prihvatilište je dobilo i tretman kazamata u koji se ulazi samo sa dozvolom, i sme da se vidi samo što uprava odredi“, ističe.
Iako je, kako kaže, početkom prošle godine osnovana Radna grupa za rešavanje problema napuštenih pasa, u koju su uključeni svi zainteresovani za ovaj problem, i pored brojnih sastanaka i planova, kao i sredstava koja je Grad obezbedio za besplatnu sterilizaciju, čipovanje, dehelmentizaciju i vakcinaciju pasa, nisu realizovane Kampanja odgovornog vlasništva niti ispitivanje problema „lažnih prijava“ ujeda i naplate milionskih iznosa od Grada. Novac predviđen Akcionim planom i CNR programom za smanjenje broja od 3.000 napuštenih pasa vraćen je u budžet.
“Dok sve više zemalja napuštanje pasa kriminalizuje, poput Francuske koja svakog ko izbaci psa iz kuće kažnjava novčanom kaznom od 45 hiljada evra i kaznu zatvora od 3 godine, Grčke u kojoj je kazna za napuštanje životinje 50 hiljada evra i 10 godina zatvora, dok je savremena nauka dokazala da životinje imaju emocije i temeljnim međunarodnim pravnim aktima, poput Lisabonskog ugovora one tretiraju kao svesna i osećajna bića, a napušteni indijski pas Aloka postaje svetski poznat učesnik marša za mir, u Nišu je Prihvatilište „Zoohigijene“ zatvoreno za građane koji ga finansiraju, a njegovi stanovnici će imati sudbinu „utihnulih jaganjaca““, ističe.
Traži od veterinarske inspekcije da do povlačenja ovog akta, svakih deset dana vrši kontrolu i o tome obevštava javnost, kao i medije da o broju, stanju i uslovima, brigi i nezi pasa u niškom Prihvatilištu redovno izveštavaju javnost.
“I pored milionskih sredstava koja Srbija dobija od EU, kao i donacija privatnih donatora iz zemlje i inostranstva za spašavanje i lečenje životinja, broj napuštenih pasa u Srbiji i dalje je visok – po nekim procenama, oko 300.000. Glavni razlog je neprimena postojećeg zakona i profit koji ostvaruju različiti akteri: Kinološki savez Srbije, koji godišnje izdaje oko 60.000 rodovnika za rasne pse i organizuje više od 350 kinoloških manifestacija; neodgovorni i nekontrolisani odgajivači (prema podacima KSS, u Srbiji postoji oko 4.000 odgajivačnica, većinski neregistrovanih); Lovački savez Srbije, s obzirom na veliki broj napuštenih lovačkih pasa, privatne kompanije koje se bave zoohigijenom, lokalne samouprave koje troše budžetska sredstva na održavanje Prihvatilišta, i neka društva za zaštitu životinja koja koriste donacije i trgovinu napuštenim psima“, zaključuje.
