Pre 24 godine generalna skupština UN (rezolucijom 51/95) pozvala je države članice da 16. novembra obeleže Međunarodni dan tolerancije.
Međunarodni dan tolerancije podseća nas da je obrazovanje ključni faktor u prevenciji netolerancije širom sveta. Ovaj dan nas podstiče da učimo i vežbamo solidarnost sa svim etničkim i socijalnim grupama.
Tolerancija je prihvatanje različitosti, i svest o tome da svako ljudsko biće zaslužuje poštovanje.
Za svoju pedesetu godišnjicu 16. novembra 1995. godine, države članice UNESCO-a usvojile su Deklaraciju o principima tolerancije.
Deklaracija određuje toleranciju ne samo kao moralnu dužnost, već i kao politički i pravni uslov za pojedince, grupe i države. U njoj se naglašava da države treba da izrađuju nove zakone kada je to neophodno kako bi se obezbedilo jednako postupanje i mogućnosti za sve grupe i pojedince u društvu.
Kako se suprotstaviti netoleranciji?
- Zakonima- Vlade su odgovorne za sprovođenje zakona o ljudskim pravima, za zabranu i kažnjavanje zločina iz mržnje i diskriminaciju i za obezbeđivanje jednakog pristupa rešavanju sporova.
- Obrazovanjem- Zakoni su neophodni, ali nedovoljni za suzbijanje netolerancije, veći naglasak treba staviti na obrazovanje.
- Pristup informacijama- Najefikasniji način da se ograniči uticaj prodavaca mraka je promovisanje slobode štampe i pluralizma štampe, kako bi se javnosti omogućilo da razlikuje činjenice i mišljenja.
- Individualna svest- Netolerancija rađa netoleranciju. Da bi se borili protiv netolerancije, pojedinci bi trebalo da postanu svesni veze između svog ponašanja i začaranog kruga nepoverenja i nasilja u društvu.
- Lokalna rešenja– Kada se suočimo sa eskalacijom netolerancije oko sebe, ne smemo čekati da vlade i institucije deluju same. Svi smo deo rešenja.
