Slučaj nestanka devojčice iz Bora Danke Ilić koji je potresao celu Srbiju, konačno je dobio svoju novu etapu u vidu podizanja optužnice protiv radnika borskog „Vododvoda“ Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, koji se optužuju za teško ubistvo devojčice.
Portal Danas je došao u posed optužnice koja je napisana na 80 strana, ali ni na jednoj od tih stranica se ne navode materijalni dokazi, jer tokom istrage nisu ni pronađeni.
Kao što je „Danas“ već pisao, okrivljeni su najpre priznali da su ubili devojčicu, da bi kasnije potpuno promenili iskaze i negirali izvršenje krivičnog dela koje im se stavlja na teret.
Ipak, postupajući tužilac je odlučio da ne prihvati odbranu okrivljenih koji su tužilaštvu izjavili da su delo priznali jer su bili mučeni i trpeli brutalne batine od strane policije.
Kada osumnjičeni menjaju iskaze, tužilac ima slobodu da proceni koji od iskaza mu deluje uverljivije, a svoju odluku donosi na osnovu ostalih dokaza i činjenica do kojih je došao tokom istrage.
Ostaju otvorena mnoga pitanja
Kada se pogledaju iskazi okrivljenih, mogu se uočiti određene kontradiktornosti, ali i neke nelogičnosti.
Jedno od većih nepodudaranja iskaza kada su okrivljeni priznali izvršenje dela je boja džaka u koji je, po svom priznanju, Dejan Dragijević stavio telo devojčice kada ga je premeštao sa deponije.
Dragijević je u svom iskazu izjavio da je telo stavio u crni džak, dok je njegov rođeni brat Dalibor Dragijević, koji je preminuo u policijskoj stanici, u svom iskazu rekao da je Dejan telo dovezao u džaku bele boje.
U priznanjima i jednog i drugog okrivljenog je primetan visok nivo sinhronizovanosti kada je u pitanju njihov dogovor kako da se otarase tela. Tužilac nije mnogo insistirao da mu okrivljeni opišu sam tok njihovog razgovora, pa se čitanjem iskaza i optužnice stiče utisak da su njih dvojica razmenili svega nekoliko reči nakon što je devojčica usmrćena.
Smrt Dalibora Dragijevića može biti kobna po čitav slučaj
Iako se ova optužnica ne bavi time na koji način je preminuo brat okrivljenog Dragijevića, jer se istraga o tome vodi posebno u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, rezultat te istrage može biti presudan kada dođe do sudskog postupka.
Nejasno je zbog čega istraga koju vodi VJT u Nišu praktčno tapka u mestu, iako je obdukcioni nalaz od prvog dana istrage u tužilaštvu. Dakle, tužilaštvo u Nišu zna koji je uzrok smrti Dalibora Dragijevića, ali javnost to još uvek ne zna.
Uzrok smrti ne zna još uvek ni otac Dalibora Dragijevića, koji je trećeoptuženi u slučaju Danke Ilić kao pomagač u prikrivanju dela.
Međutim, on je u postupku koji vodi VJT u Nišu oštećeni i po sili zakona, kao najbliži srodnik ima pravo da mu se dostavi obdukcioni nalaz o uzroku smrti sina.
Uprkos tome on još uvek nije dobio nalaz, jer tužilaštvo u Nišu koristi drugu zakonsku odredbu po kojoj ono može ocu pokojnog Dalibora da uskrati uvid u obdukcioni nalaz, sve dok ga ne sasluša kao oštećenog. Ostaje nejasno zbog čega VJT u Nišu za ovih nekoliko meseci nije sasušalo starijeg Dragijevića.
Advokat Radoslava Dragijevića, Milinko Jovanović za Danas kaže da je on više puta slao zahtev VJT u Nišu da im se dostavi obdukcioni nalaz, a da je tek nedavno dobio odgovor da nalaz ne može biti poslat dok se Dragijević ne sasluša.
„Ja sam zatražio da se moj branjenik najhitnije sasluša kako bi taj nalaz konačno dobili. Nije mi jasno zbog čega tužilaštvu treba toliko vremena da obavi jedno saslušanje. Moje mišljenje je da se sa saslušanjem namerno prolongira i ja ću uputiti zvaničnu pritužbu na rad VJT u Nišu. Ukoliko nalaz pokaže da je Dalibor preminuo nasilnom smrću u policijskoj stanici, odbrana će tražiti da se taj nalaz pročita na suđenju“, kaže advokat Jovanović.
I zaista, veliko je pitanje da li bi tužilaštvo u Zaječaru moglo tako olako da odbaci navode okrivljenih da su priznanja dali pod batinama, da je obdukcioni nalaz pokazao da je Dalibor preminuo nasilnom smrću, tj. da je preminuo od posledica fizičke torture u policiji.
To bi zatim povuklo sa sobom mogućnst podizanja ove optužnice, koja se upravo zasniva na priznanjima okrivljenih, za koja su kasnije tvrdili da su im iznuđena batinama u policiji.
O narušenom ugledu samog MUP-a suvišno je trošiti reči, jer je MUP izdao zvanično saopštenje, dan nakon smrti Dalibora Dragijevića u kome je navedeno da je premino iznenada, nakon što mu je pozlilo.
I naša redakcija je pokušala, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu inforrmacijama od javnog značaja, da dobije odgovor od VJT u Nišu koji je uzrok smrti Dalibora Dragijevića, ali nam je odgovoreno da bi takva informacija ugrozila dalji tok istrage.
Misterija slučaja- materijalni dokazi
Ono oko čega će tokom sudskog postupka biti najviše reči i što će verovatno biti adut odbrane jesu materijalni dokazi, odnosno nepostojanje istih.
To je ujedno i najveći nedostatak ove optužnice.
Ukoliko su svi navodi u optužnici tačni sa telom devojčice je više puta manipulisano. Prvo se nalazilo u „Fiat Pandi“, pa na divljoj deponiji, zatim u Dragijevićevom privatnom vozilu, i nakon toga u jednoj napuštenoj kući.
Na svim ovim lokacijama su rađeni uviđaji i izuzimani tragovi, dok su navedena vozila oduzeta.
Zvuči neverovatno da nigde nije pronađen ni jedan biološki trag devojčice. Uklanjanje bioloških tragova je teško, a još teže je ukoliko se telom manipuliše na ovakav način.
Ovako temeljno uklanjanje bioloških tragova bi teško pošlo za rukom i nekome ko je izuzetno stručan u ovoj oblasti, a u ovom slučaju reč je o radnicima vodovoda, koji nemaju kriminalnu prošlost.
Pasivnost tužioca i propusti policije
Sumnjiva smrt Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici, naročito ukoliko se utvrdi da je nastupila kao posledica policijske torture, svakako je nešto što bi moglo da obori čitav slučaj.
Međutim, pored toga, u toku same istrage policija je napravila još nekoliko čudnih poteza.
U optužnici piše da su okrivljeni pozivani u policiju pre hapšenja i to 28. i 30 marta. Oni tada jesu pozvani u svojstvu građana, ali već tada je policija sumnjala na njih. Čak su im pre hapšenja 03. aprila oduzeta privatna vozila, kao i vozilo vodovoda. Nejasno je zbog čega već tada okrivljeni nisu stavljeni na mere nadzora,gde bi se preko baznih stanica mobilnih operatera pratilo njihovo kretanje.
Da je to urađeno, policija bi praćenjem njihovog kretanja mogla sa sigurnošću da zna da li su okrivljeni bili na mestima, za koja se u optužnici tvrdi da su ostavljali telo.
Ono što je obeležilo čitavu istragu, naročito u početnoj fazi, je pasivnost postupajućeg tužioca.
Iako je u našem pravnom sistemu tužilac suveren istrage, a policija njegovo „oruđe“ kojim se dolazi do dokaza, u slučaju Danke Ilić je policija bila ta koja je vodila glavnu reč.
Dok je tužilaštvo ćutalo, prvih mesec dana, sve do hapšenja, u medijima su se smenjivali tadašnji minisatar policije Bratislav Gašić i visoki oficiri UKP-a. Stručna javnost je još tada upozoravala da je to izuzetno štetno po istragu.
Ostaće upamćena KZN koju je organizovao Gašić, kada je saopštio da je devojčica mrtva, a da su počinioci uhapšeni i da su sve priznali. Tada je sve izgledalo kao da je slučaj rešen, a da će telo devojčice biti pronađeno odmah.
Krajnji bilans je podignuta optužnica u „pet do 12“ bez materijalnih dokaza, a telo devojčice još nije pronađeno.
Optužnica za ubistvo Danke Ilić tek treba da bude potvrđena od strane Sudskog veća Višeg suda u Zaječaru. Ukoliko bude potvrđena, u roku od 30 dana bi trebalo da se održi prvo pripremno ročište.
Izvor: Danas
