Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju jesenji Krstovdan, dan kada je carica Jelena pronašla krst na kojem je razapet Isus Hrist. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje, 18. januara i 27. septembra.
Narodna verovanja za jesenji Krstovdan kažu da vernici danas drže strogi post i jedu se samo grožđe i hleb. Grožđe je simbol slatke pobede, plodnosti i obilja i veruje se da će sve koji danas poste na ovaj način pratiti sreća i uspeh cele godine.
Svaki vernik ovaj dan bi trebalo da provede u postu i molitvi, a za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, pa su zato pred bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Verovanje kaže da je na ovaj dan dobro da se opere sav veš i kuća detaljno spremi. Pored toga, danas valja osveštati bosiljak koji odnosi negativnu energiju i čisti karmu.
Pored toga, važno je i da danas vratite sve dugove, kako biste čisti ušli u ovu godinu.
U mnogim krajevima se ovog dana predskazuje i vreme, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
Zatim, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, a ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita.
Ako je vedar, biće suvomrazice.
