Niš je grad koji je tokom NATO bombardovanja Srbije imao najveći broj civilnih žrtava nastradalih od kasetnih bombi. Bombardovanje Niša 7. maja ostavilo je teške posledice.
Na današnji dan, 1999. godine, oko 11:20, Šumatovačka ulica, autobuska stanica i Tvrđavska pijaca zasute su kasetnim bombama. U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno. Među poginulima je bila i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći.
Tokom 7. maja 1999. u vremenu od 11.30 i 11.40 časova NATO je navodno izvršio napad sa dva kontejnera kasetnih bombi (sa oko 100—150 bombi po kontejneru) na Niški aerodrom , koji se nalazi na kraju grada, ali su bombe „promašile“ cilj i pale unutar šireg centra grada.
Kasetne bombe razasute su iz dva kontejnera, nošene vetrom, pale su na tri lokacije u centralnom delu grada, koje su od aerodroma udaljene više od 3—5 kilometara i to:
-Pored zgrade Patologije niškog Medicinskog centra na jugu grada,
-Centar pored zgrade Banovine uključujući Tvrđavsku pijacu, autobusku stanicu pored niške Tvrđave i zdravstvenog centra 12. februar
-Parking Niš Ekspresa pored Nišave
Izveštaji govore da je od eksplozije kasetnih bombi 7. maja 1999. na tri lokacije u Nišu:
-Poginulo 15 civila
-Teške povrede zadobilo 8 civila,
-Lakše povrede zadobilo 11 civila,
-Oštećeno 120 stambenih objekata,
-Uništeno 47 a oštećeno 15 putničkih automobila.
Dan kasnije, 8. maja, bombom velike razorne moći pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu.
Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište, pri čemu je povređeno 11 osoba.
U Nišu su se sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule 258 puta, stanovnici su pod vazdušnom opasnošću bili puna 52 dana, dok su bombe grad razarale 29 dana i za sobom ostavile srušene mostove, škole, fabrike.
Bombardovanje Niša počelo je oglašavanjem sirena 24. marta i trajalo je do 10. juna, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše oko 200.
Solana i reakcije na bombardovanje Niša kasetnim bombama
Sutradan, 8. maja, generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, potvrdio je odgovornost NATO-a za napad, izjavom da je „NATO potvrdio da je oštećenje pijace i klinike prouzrokovalo NATO oružje koje je promašilo cilj“. Prema izvorima iz vojske SAD, kontejner kasetne bombe CBU-87 nije se otvorio iznad cilja nego ubrzo nakon izbacivanja iz aviona, zbog čega je submunicija pala na druge ciljeve unutar grada.
Kasetne bombe je izbacio holandski F-16. Nakon ovog napada Holanđani su prekinuli da koriste kasetne bombe tokom bombardovanja, što nije bio slučaj sa drugim članicama NATO pakta. Avioni britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva su i nakon ovog slučaja nastavili da koriste kasetne bombe.
Human Rights Watch je osudio napad i upozorio da kasetne bobme ne smeju da se koriste prilikom napada na urbana naselja zbog gustine naseljenosti područja. Amnesti internašonal je objavio da NATO nije preduzeo mere opreza i da je prekršio zabranu nesrazmernog napada prema članu 54 protokola I.
