Kao jedan od najstarijih gradova u Evropi, Beograd je tokom svog postojanja prošao dosta toga. Zbog pogodnog položaja, oko njegovog utvrđenja vodili su se mnogi ratovi. Višestruko napadan od strane neprijatelja i preko 40 puta rušen gotovo do temelja, za Beograd se sa punim pravom može reći da je grad veoma burne istorije. No, uprkos svim nevoljama kojima je bio izložen, uspeo je da izađekao pobednik i ponese epitet “Viteza Evrope”.
Beograd obavijen tajnovitim velom
Često zbog nedostatka vremena i misli koje nas zaokupljaju nismo u stanju da sagledamo sve ono što nas okružuje. Zaneseni idealima i ostvarivanjem nekih budućih snova nehotice propuštamo nezaustavljivu sadašnjost; njenu lepotu i istinski i neponovljiv sjaj kojim pleni. Čak i dugogodišnji žitelji Beograda koji su uvereni da grad poznaju kao sopstveni dlan, bivaju iznenađeni činjenicom koliko je znanje o ovom gradu tek površno.
Iako danas važi za modernu evropsku metropolu poznatu po fenomenalnom noćnom provodu, Beograd je mnogo više od toga. To je mesto najrazličitijih susreta, kultura, trendova i vremenskih epoha; mesto gde je staro ruho grada ostalo netaknutno. Kao takav, Beograd jednom rečju predstavlja pogodno tle za istraživanje njegovih lepota koje su stidljivo skrivene od očiju slučajnih prolaznika.
Kosančićev venac – mesto susreta brojnih velikana
Kosančićev venac predstavlja deo Beograda od izuzetne važnosti. Smešten u mirnom i ušuškanom delu, daleko od gradske vreve i užurbanog načina života, Kosančićev venac doprinosi nestvarnoj atmosferi i utisku da je vreme stalo. Naime, kaldrmisane ulice i arhitektura stara nekoliko decenija daju jednu potpuno drugačiju notu doživljaja.
Ukoliko Vas put nanese duž Kosančićevog venca predlažemo Vam da zađete u njegove kutke i posetite neke od vanvremenskih arhitektonskih zdanja koja su od izuzetne važnosti budući da čuvaju sećanja na brojne velikane sa naših prostora. Samo neki od njih su: slikar Stevan Todorović, slikarka i predstavnica impresionističkog stila – Nadežda Petrović, Mihailo Petrović Alas – poznati matermatičar rođen u kući broj 22 i mnogi drugi.
Neodoljive mirisne note u ulici Kralja Petra
Ulica Kralja Petra važi za jednu od poznatijih komercijalnih zona. U njoj se, jedna za drugom, nižu brojne radnje različitih asortimana i proizvoda. Ipak, u moru te idilične predstave, svojim izgledom, izdvaja se jedna – radnja posvećena pravljenju parfema. Parfimerija “Sava” sa tradicijom dugom preko pola veka predstavlja jedinstven primerak (ne samo u Beogradu, već i širom Srbije) ovog starog zanata. Skroman enterijer ispunjen starim policama, alatom za pravljenje parfema i ambalažama svedok je nekadašnjeg beogradskog šarma i stila.
Raj za prave sladokusce
Slatkiši predstavljaju omiljeni “slatki greh” mnogih; bilo starih, bilo mladih. No, u moru hiperprodukcijskih proizvoda pronaći onaj pravi – domaći, gotovo deluje kao nemoguća misija. Na sreću, ulicom Gavrila Principa još od davne 1936. godine pa do danas, širi se onaj dobro poznati miris ručno pravljenih slatkiša. Vrata bombondžijske radnje “Bosiljčić” uvek su otvorena za sve istinske sladokusce. Spremljeni po domaćoj recepturi, sa puno ljubavi i truda, ovde možete probati neke od najfinijih ratluka različitih ukusa i drugih đakonija.
Skadarlija – živahni duh boemske četvrti
Svi oni koji bi želeli da iskuse stari kafanski duh i autentični provod do kasnih večernjih sati uz zvuke tamburaša, pesmu i po koju čašu vina, trebalo bi da posete Skadarliju. Nedaleko od nje nalaze se i apartmani Beograd koji su idealni u slučaju kraćih ili dužih boravaka.
Skadarlija predstavlja poznatu boemsku četvrt koja je zahvaljujući ogromnim naporima uspela da sačuva svoj dosledan i prepoznatljiv stil – karirane stolnjake, kafu koja se služi iz džezve i domaću rakiju koja ide uz čokanjčiće. Njenu lepotu i zanos koji ostavlja na posetioce najbolje ilustruju reči čuvenog književnika Gustava Krkleca: “Skadarlija puna dima, još mi noću ne da mira, još u mutnom tutnje s njima Dvala jelena, Tri šešira”.
