Opelom i polaganjem venaca u spomen-kripti novim Kosovskim junacima u hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nišu na Vidovdan, odata je pošta vojnicima i policajcima nastralim na Kosovu i Metohiju tokom Nato bombardovanja 1999.
Vence su položili članovi porodica poginulih vojnika i policajaca, predstavnici udruženja boraca, Vojske Srbije, Skupštine Niša i Vlade Srbije.
U Hramu je na mermernim pločama uklesano 1.139 imena pripadnika Vojske Jugoslavije, policije i bezbednosnih snaga, koji su poginuli tokom 1999.
Snežana Denčić iz Leskovca kazala je da se među nastradalim vojnicima nalazi i njen suprug Mile, te da je u momentu pogibije imao 32 godine, ona 24 godine, a njihovi sinovi šest i dve i po godine.
Moj suprug je poginuo na Košarama. Od tada je prošlo 27 godina, ali sve dok smo živi nosićemo veliku tugu i bol. Ne bih ni najgorem neprijatelju poželela to što smo mi doživeli“, izjavila je Denčić.
Predstavnici udruženja boraca istakli su da u spomen-kriptu dolaze dva puta godišnje, najpre 24. marta, na dan kada je 1999. počela Nato agresija i na Vidovdan.
„Značajno je da negujemo kulturu sećanja jer svaki vojnik umire dva puta. Prvi put kada hrabro pogine na frontu i drugi put kada ga svi zaborave“, istakli su nekadašnji borci.
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić poručio je da je negovanje uspomene na poginule vojnike i policajce obaveza sadašnjih i budućih generacija.
On je naglasio da Vidovdan nosi snažnu simboliku istorijskog pamćenja, zajedništva i poštovanja prema svima koji su branili zemlju.
Državna ceremonija u Hramu Svetog Vasilija Ostroškog održava se na Vidovdan u znak sećanja na poginule pripadnike vojske i policije, sa ciljem očuvanja uspomene na njihovu žrtvu i doprinos odbrani otadžbine.
Gradski većnik za socijalna pitanja Dragan Antić istakao je da Kripta predstavlja mesto trajnog sećanja na pripadnike vojske i policije koji su živote položili za otadžbinu.
„Ovde je upisano 1.139 imena naših heroja koji su dali ono najvrednije što su imali – svoje živote za otadžbinu. Čuvajući njihova imena od zaborava, negujemo kulturu sećanja i obezbeđujemo da njihova žrtva ostane trajno zabeležena“, rekao je Antić.
