Trovanje pasa i mačaka

Trovanje pasa i mačaka

Svi znamo koliko je važno učiniti domove bezbednim za decu i da treba ukloniti van njihovog domašaja sve predmete i materije koje mogu predstavljati opasnost za njih. A da li znamo kako da pripremimo dom za bezbedan boravak naših četvoronožnih prijatelja? Da li znamo kako da se vladamo u toku šetnje, i da nam ljubimac mora stalno biti pod nadzorom? Da li znamo šta ne smemo davati ljubimcima da pojedu? Mnogo jestivih i nejestivih opasnosti može postojati u vašem domu ili oko njega i zato znanje o ovim opasnostima može vam pomoći da svoj dom i boravak u prirodi učinite sigurnijim mestom za svog ljubimca.

Šta su otrovi za ljubimce i kako sprečiti trovanja?

Postoji mnogo uobičajenih preparata koji se koriste u domaćinstvu, a koji mogu biti otrovni za pse i mačke. Tu spadaju insekticidi i rodenticidi, hemikalije za domaćinstvo, lekovi, određene biljke i neka naša hrana. Ako životinja pojede, popije ili udahne dovoljnu količinu toksične supstance, nastupiće njen toksičan efekat u telu. Znaci trovanja pasa i mačaka mogu biti različiti i zavisiće od vrste toksina, količine i načina na koji su uneti u organizam. Neki od najčešćih znakova trovanja su povraćanje, dijareja, balavljenje, hiperaktivnost, podrhtavanje mišića, šok, napadi i koma.

Najćešća trovanja koja se sreću u veterinarskim ambulantama su trovanja rodenticidima, odnosno otrovima za pacove.  Oni se mogu naći u podrumima,  parkovima ali i u prirodi, u blizini poljoprivrednih zemljišta, tamo gde najmanje računate na neprijatnost. Lako se prepoznaju jer su najčešće u obliku granula jarkih boja – roze, plave, zelene. Javnost se obaveštava o postavljanju otrova za glodare i zato treba pratiti istaknuta upozorenja na ulazu u parkove. Pas treba da bude na povocu, ili pušten na igralištu za pse. U svakom slučaju, treba da je pod nadzorom, naročito ako nije odviknut od uzimanja hrane sa poda u toku šetnje. U današnje vreme, društvene mreže mogu pomoći u obaveštavanju vlasnika gde su primećeni otrovi, pa takva mesta treba izbegavati a nadležne službe obavestiti o sumnji.

Otrovne biljke, koje se nalaze kako u kući tako i u dvorištima, su: aloja, azaleja, begonija, bršljan, božićna zvezda, ciklama, difenbahija, đurđevak, euforbija, fikus, filadendron, kroton, kala, ljiljan, iris, oleander, rododendron. Pronađite na internetu koje biljke su otrovne za ljubimca koga posedujete i nemojte ih nabavljati, a ukoliko ih posedujete, sklonite ih van domašaja ljubimca.

Neki proizvodi od hrane i pića koje smatrate ukusnim poslasticama mogu biti opasni za pse i mačke. Koliko god bilo primamljivo deliti hranu ili piće sa svojim četvoronožnim prijateljima, treba da se odviknete od te navike. Neke od najopasnijih namirnica su: alkoholna pića, avokado, kofein, kakao, čokolada, začinjena i masna hranu, sve vrste luka, sveže i suvo grožđe, so, zaslađivači itd. Takođe, određena hrana koja nije nužno toksična, može prouzrokovati delimičnu ili potpunu opstrukciju (začepljenje) ili oštećenje jednjaka, želuca i/ili creva ako je ljubimac proguta. Tu spadaju koštice kajsija, bresaka i šljiva, klipovi kukuruza, sveže testo i kosti.

Veliku opasnost za ljubimce predstavljaju lekovi i druga medicinska sredstva koja su namenjena  ljudima i životinjama, a koja se koriste na pogrešan način i u pogrešnim dozama. Do njih ljubimci mogu da dođu slučajno, kada ih progutaju u toku igre. Često je trovanje brufenom ili drugim humanim analgeticima/antipireticima koje vlasnik u najboljoj nameri upotrebi za lečenje ljubimca. Ova trovanja je lako izbeći držanjem kućne apoteke van domašalja životinja i konsultacijom sa veterinarom pre davanja leka ljubimcu.

Kako postupati u slučaju trovanja?

Ukoliko postoji sumnja da je ljubimac pojeo ili došao u kontakt sa otrovnim materijama bilo kog porekla, neophodno je da se odmah javite izbranom veterinaru ili urgentnoj  veterinarskoj ambulanti kako bi dobili tačne preporuke za dalje postupke. Ukoliko je moguće, dobro bi bilo znati koja otrovna materija je u pitanju, pa možete sačuvati i poneti ambalažu kod veterinara, ili slikati otrov/ambalažu, kako bi veterinar imao najbolju mogućnost da izleči ljubimca.

Ukoliko je otrov došao u kontakt sa sluzokožama, konjunktivom i očima, ili kožom, isperite te regije fiziološkim rastvorom ili mlakom vodom. Ukoliko je ljubimac progutao otrov, nemojte pokušavati da sami izazovete povraćanje ili dajete mleko. Ponekad, ukoliko niste u mogućnosti da dodjete do veterinara u kratkom vremenskom roku, a ljubimac je uneo otrov koji se brzo mora eliminisati (npr. kreozan), u konsultaciji sa veterinarom možete izazvati povraćanje korišćenjem hidrogena.

Šta može veterinar da uradi kada dođe do trovanja?

Postavljanje dijagnoze trovanja kod životinja često nije jednostavno, osim u situacijama kada je vlasnik potpuno siguran koji otrov je u pitanju. Od pomoći je i podatak o okvirnoj količini toksične materije, koja je uneta u organizam. Ukoliko ti podatci nisu dostupni, veterinar može posumnjati na trovanje na osnovu kliničkih simptoma, te može da uradi dodatne dijagnostičke  testove i analize koji bi mogli da daju odgovor na pitanje čime je životinja otrovana.

Kod mnogih otrova, dovoljno je izazvati povraćanje pre no što se resorbuju. Poneki imaju protivotrov (antidot) koji će veterinar iskoristiti. Kod nekih trovanja je terapija simptomatska i potporna pa će veterinar obarati telesnu temperaturu, kontrolisati napade, nadoknadjivati izgubljenu tečnost, elektrolite, krv, dakle, olakšavaće simptome i stabilizovati stanje pacijenta.

Urgentna veterina Oculus vam može pomoći oko brzog dijagnostikovanja i rešavanja ovih i drugih problema.