Skoro 50 odsto ljudi u Srbiji ima primanja manja od 49.000 dinara

zarade
Foto: Ilustracija

Ako je suditi po statistici, prosečna plata u Srbiji u februaru od 62.280 dinara nije mogla da pokrije troškove prosečne potrošačke koprpe, čija je vrednost u ovom mesecu, prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, bila 74.892 dinara. Istovremeno ni minimalac od 32.126 dinara nije pokrio minimalnu potrošačke korpu čija je vrednost bila 38.354 dinara.

I jedna i druga vrednost su veće od januarske i to prosečne za 422 a minimalne potrošačke korpe za 213 dinara. Sindikati upozoravaju da i pored značajnog rasta zarada podaci pokazuju da one ne mogu da prate uvećanje troškova života jer je svaka druga plata u Srbiji manja od vrednosti prosečne potrošačke koprpe. Ta disproporcija nije mala jer vrednost prosečne potrošačke korpe bila je veća za blizu 100 evra od prosečne zarade.

Pri tom, posebno ih zabrinjava, što minimalac nije u mogićnosti da pokrije ni najosnovije potrebe domaćinstva. Za Ranku Savić iz Asocijacije nezavisnih i slobodnih sidikata(ASNOS) situacija nije zavidna jer pored ljudi sa minimalnom zaradom podaci vezani za vrednost potrošažke korpe ugrožavaju i veliki broj penzionera, nezaposlenih i socijalno ugroženih .

“Vrednost minimalne potrišačke korpe je nedostupna za blizu 400.000 ljudi koji primaju minimalnu zaradu ali i za blizu 1,2 miliona penzionera čije su penzije oko 25.000 dinara. I jednima i drugima nedostaje novac za minimalne životne namirnice i troškove, koju su kako sam danas videla, zabeležili još veći rast u aprilu mesecu, pa će taj raspon verovatno biti i veći. I kada govorimo o prosečnim zaradama i one su statistički podaci a ne realnost jer se odnose na sve zaposlene i u javnom i privatnom sektroru”,  kaže Savić za “Blic Biznis”.

Privatni sektor značajno zaostaje

Prema njihovim podacima, kako navodi, privatni sektor značajno zaostaje, što onda znači da značajn broj ljudi nije mogao u februaru da pokrije ni minimalnu a kamoli prosečnu potrošačku korpu od 74.900 dinara.

“Sve je procentualno više poskupelo od rasta zarada. Tu mislim na životne namirnice, benzin, porez na nekretnine, pa značajan broj ljudi te troškove ne može da pokrije sa svojim primanjima”,  kaže Savić za “Blic Biznis”.

Slično mišljenje imaju i u Savezu samostalnih sindikata Srbije.

“Iako zarade rastu mnoge od njih ne mogu da pokriju vrednost prosečne potrošačke korpe. Naime, prosečna neto zarada obračunata za februar 2021. iznosila je 62.280 dinara, što je ipak za oko sto evra manje od vrednosti prosečne korpe. Za njeno pokriće bilo je potrebno 1,2 prosečnih plata. To dokazuje da postoje značajne nejednakosti jer i pored rasta prosečne zarade gotovo milion ljudi u Srbiji prima oko 48.000 dinara mesečno, od ukupno 2,2 miliona zaposlenih. Dakle, troškovi života nesrazmerno rastu u odnosu na zarade”,  kažu u SSSS.

Ljudi pak koji primaju i prosečne zarade kažu da se teško bore sa rastom cena osnovnih životih namirnica.

Nesrazmera između rasta zarada i vrednosti potrošačke korpe

“Moja plata jeste povećana ove godine i iznosila je u aprilu 63.000 dinara jer radim u prosveti a naša primanja su niža od drugih u javnom sektoru. Ja sam samohrani roditelj i jedva uspevam da svom detetu obezbedim normalne suslove za đivot jer su troškovi za hranu toliko porasli da ne mogu da prate rast moje zarade. Samo ulje je oko 200 dinra a gde su ostale stvari za život. Da ne govorim o odeći i obući koju moram da obezbedim za dete. Ja nisam nezadovoljna svojom platom koja je značajno porasla u odnosu na prošlu godinu ali sam nezadovoljna skokom cena namirnica koje anuliraju vrednost moje zarade”,  kaže za “Blic Biznis” Jovana M. prosvetna radnica iz Beograda.

I u udruženjima potrošača uočavaju nesrazmeru između rasta zarada i vrednosti potrošačke korpe.

“Skoro 50 odsto ljudi u Srbiji ima primanja manja od 49.000 dinara, koliko iznosi medijalna zarada, a to znači da svaki drugi građanin prima manje od vrednosti prosečne potrošačke korpe. Situacija bi se popravila kada bi se obezbedilo više posla i veće plate, da ljudi mogu da rade i zarade. Plate ipak ne mogu da se povećavaju tako brzo, ali je sreća što nam je u poslednjih nekoliko godina inflacija bila relativno skromna”,  navode u udruženjima potrošača.

Izvor: Bif.rs