Iako je ovaj cvet danas simbol Holandije, on niti potiče sa njene teritorije, niti je oduvek bio predmet obožavanja njenih stanovnika.
Prvi tragovi datiraju iz 12. veka, a istoričari su uspeli da ustanove da lale rastu već hiljadama godina između severne Kine i južne Evrope.
Ipak, prva „groznica“ vezana za ovaj cvet dogodila se u oblastima koje danas pripadaju Turskoj u doba vladavine Sulejmana Veličanstvenog (1494-1566).
Lale su tada već uveliko bile kultivisana biljka, uzgajana za zadovoljstvo sultana i njegove pratnje.
Doba lala
Nešto kasnije, tokom vladavine Ahmeda III (1703-1730), lala je postala opšteprihvaćen simbol bogatstva i prestiža, a ovaj period je kasnije nazvan „Doba lala“ (1718 – 1730).
To je period mirnog razvoja, napredak države bio je vidljiv na svakom koraku, a zahvaljujući velikoj popularnosti koju je ovaj cvet uživao u tom periodu on se i naziva Dobom lala.
Festival lala u Istanbulu: Svake godine, gradske vlasti Istanbula zasade milione lukovica tulipana, koje cvetaju u gotovo svim bojama, pretvarajući grad na Bosforu u čarobni, šareni ćilim. Širom Istanbula je zasađeno oko deset miliona lala gotovo 200 vrsta.
Lale vrednije od života
U Turskoj su tada postojali strogi propisi vezani za gajenje i prodaju ovog cveta. Tako, na primer, tokom vladavine Sultana Ahmeda III bilo je zabranjeno kupovati i prodavati lale izvan prestonice, a ovaj zločin kažnjavan je progonstvom. Nije bilo neobično u to doba čuti komentar i da je lala vrednija od ljudskog života.
Lale su u Evropu stigle tokom druge polovine 16. veka, smatra se prvo u ruke upravnika Kraljevskih medicinskih bašti u Pragu. Ovaj događaj smatra se i zvaničnim dolaskom lala na tlo Evrope.
Nešto ranije, oko 1593, lekar i botaničar Klusius stigao je u Holadniju da preuzme mesto upravnika Lajdenskih vrtova. Iako su oni već bili zasađeni brižljivo odabranim biljem, potrebnim prvenstveno za medicinska istraživanja, Klusius je sa sobom doneo veliku kolekciju lala.
Privilegija bogatih
Kao i svaka druga biljna novotarija i lale su u početku bile privilegija dostupna isključivo bogatim slojevima. Srednji slojevi nisu ostali imuni na lepotu ovog cveta koga su smatrali i simbolom bogatstva i prosperiteta.
Zajedno sa kavezima sa egzotičnim pticama i dekorativnim fontanama, lale su nalazile svoje mesto u bašama svakog kralja, princa i biskupa koji je držao do sebe.
Često su u baštama postavljana ogledala kako bi se stvorila iluzija da je vlasnik bogatiji nego što jeste i da može sebi da dozvoli luksuznu baštu punu predivnog cveća.
Do 1630. lukovice lale su gajene i njima su trgovali kako poznavaoci tako i amateri, ali su i laici ubrzo shvatili da cena pojedinih vrsta lala dostiže neslućene visine, što je predstavljalo i dobru podlogu za sticanje brze zarade.
Sa rastućim interesovanjem rasla je i mogućnost sve obimnije trgovine, a prvi ozbiljniji trgovci sastaju se redovno da bi razmenili robu – lukovice.
Lalomanija u Holandiji dobija zamah, a oni koji nisu imali dovoljno novca da nabave lukovice, zadovoljavali su se motivima ovog cveta na nameštaju, keramici, ručnim radovima… Mnogi prelepi akvareli sa motivima lala, koje danas smatramo umetnošču, u stvari su nastali zbog trgovanja ovim cvetom, kao ilustracije u katalozima koji je trebalo da privuku kupce.
U narednim vekovima lale su i dalje gajene širom Evrope, ali bez one iracionalne strasti iz vremena tulipomanije.
U Holandiji strasti su se takođe smirile i lale su postale biljka koja se gaji iz komercijalnih razloga, a zahvaljujući emigrantima iz ove zemlje koji su svuda sa sobom nosili i lukovice, lale su stigle i na druge kontinente.
Danas se u Holandiji proizvede oko devet milijardi lukovica od kojih se sedam milijardi izveze.
