Pokret slobodnih građana dosledno se zalaže za ambicioznu, sistemsku i društveno pravednu politiku u oblasti klimatskih promena i klimatske adaptacije.
Na ovu temu autorski tekst napisao je Prof. dr Slobodan Milutinović (PSG Niš), koji prenosimo u celosti:
Naš pristup kombinuje ekološke principe sa ekonomskom održivošću i socijalnom odgovornošću, sa ciljem da Srbija postane ekološki svesna i otporna država.
Prepoznajemo potrebu za adaptacijom na klimatske promene kroz unapređenje urbanog planiranja i Integraciju klimatskih rizika u prostorne planove i razvoj infrastrukture otporne na klimatske promene.
Konkretne mere za koje se zalažemo za unapređenje urbanog zelenila, uključujući ozelenjavanje krovova, sadnju drveća i razvoj urbanih vrtova. Ove mere imaju za cilj smanjenje efekta toplotnih ostrva i poboljšanje kvaliteta života u gradu. Zalažemo se za podršku poljoprivredi kroz implementaciju sistema za navodnjavanje i izbor kultura otpornijih na sušu. Sve ovo neće biti moguće bez kontinuirane edukacije i podizanje svesti o efektima klimatskih promena građana u celini, a posebno onih koji imaju moć odlučivanja.
Klimatske promene već sada utiču na svakodnevni život u Nišu, a predviđanja ukazuju na dodatno pogoršanje uslova u budućnosti. Klimatski modeli pokazuju da će broj letnjih dana i tropskih značajno porasti u budućnosti. To će značajno pogoršati zdravlje stanovnika, dodatno urušavati lokalnu infrastrukturu, a sušni periodi i češće i intenzivnije ekstremne padavine i oluje uništavaće poljoprivredu.
Moramo da se borimo da efekti klimatskih promena budu manji, tako što ćemo smanjiti ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. Ali, to svakako neće biti dovoljno. Neki efekti klimatskih promena su već tu i moramo se istovremeno prilagoditi na život uz njih i sa njima. Samo organizovana zajednica, koja je svesna postojanja klimatskih promena i koja ima razvijene kapacitete za prilagođavanje može smanjiti efekte klimatskih promena.
Mere prilagođavanja mogu se planirati i sprovoditi u gotovo svakom segmentu funkcionisanja lokalne zajednice kakav je Niš. U zdravstvu, poljoprivredi i šumarstvu, vodosnabdevanju i funkcionisanju drugih lokalnih komunalnih preduzeća, energetici, a pre svega u urbanom planiranju grada. Zelena infrastruktura se danas sa pravom smatra najuspešnijim „borcem“ protiv efekata klimatskih promena.
Zato svako posečeno stablo, svaka izbetonirana ili asfaltirana površina na račun travnjaka smanjuje naš kapacitet adaptacije. A asfalt i beton ne samo što neće dozvoliti da kišnica prodire kroz zemljište i tako prihranjuje naše podzemne rezervoare za vodosnabdevanje, već će površinskim oticajem povećavati mogućnost urbanih poplava. A znamo kako to izgleda i koliko nas košta.
Svesni smo da je adaptacija na klimatske promene kontinuiran proces koji zahteva saradnju svih sektora društva. Kroz proaktivne mere i angažovanje zajednice, Niš može postati primer otpornosti i održivog razvoja u suočavanju sa izazovima koje donose klimatske promene.
