Učiteljica iz Niša Jasmina Spasić zaposlena u OŠ “Car Konstantin” uputila je otvoreno pismo Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete koje prenosimo u celosti.
Poštovane kolege i gospođo ministarka, izvinjavam se, ali smatram da neko ko je na poziciji Ministra prosvete treba da se zalaže za unapređivanje iste na sve moguće načine (toliko sekretara, pomoćnika, operativaca,…), pa ako to podrazumeva da neko bude i čarobnjak… pa onda i to!
Gospodine predsedniče Vlade, gospođo ministarka, molim vas, od učitelja i nastavnika se očekuje ,,magija“ da sve primetimo, uočimo, predupredimo, osmislimo, kreiramo, saosećamo, stvorimo, omogućimo,… pa to mogu samo čarobnjaci. Znači, naš ministar MORA biti čarobnjak.
Kažu u budžetu, pa ni u rebalansu istog, nema para! U vreme pandemije, potrebno i očekivano bilo je para za zdravstvo(oni su radili sa ljudima), za prosvetu ne u toj meri (mi nismo radili sa ljudima)… mi smo aplaudirali, učili decu putem TVa i interneta (obučavali decu i roditelje kako da koriste isti u svrhu učenja) i bili pohvaljeni… i našim rezultatima se hvalili, ali nikakvu nadoknadu nismo primili… nikakve novogodišnje poklone, nikakve čestitke za Dan prosvetnih radnika,… niko nije smatrao da mi radimo nemoguće, da smo čarobnjaci, … to se podrazumevalo! Pa, NE PODRAZUMEVA SE!
Nema tih para koje mogu da plate to što mi radimo sa decom, za decu, sa roditeljima i za roditelje… Danas, na protestu, mnogo njih mi je prišlo (bivši učenici, roditelji bivših đaka) i zajedno smo se prisetili nekih lepih, pa i manje lepih trenutaka. Ne može se platiti to kada uočimo simptome neke bolesti i zajedno se sa porodicom nosimo sa istom, kada sa đačetom tugujemo za uginulim hrčkom, papagajem,… nisu to banalne stvari… U pravu ste, ministarka, nema tih para ali …
Da li je racionalno očekivati da mi se plati dan, subota, kada ću sa mojim učenicima i njihovim roditeljima pešačiti, razgovarati, podučavati ih i učiti od njih, …. Vi ste, ministarka, zdravstveni i prosvetni radnik, Vi bolje znate koliki je značaj i dobrobit takve šetnje/pešačenja, a opet smatrate da taj radni dan ne treba vrednovati/platiti… Znate li koliko takvih, radnih vikenda, ima prosvetni radnik… nisu uvek šetnje u pitanju… u pitanju su raznorazni seminari, takmičenja, sastanci raznoraznih timova, izrada raznoraznih projekata…. i, gle čuda, prosvetni radnici sve to rade… a ministarka prosvete nije čarobnjak, Vlada nije čarobnjak i za te iste prosvetne radnike nema plaćanja tog rada, nema novogodišnje nagrade, nema rekreativnog odmora (mi smo neumorni), nema nikakvih beneficija … i to se podrazumeva. Pa, NE PODRAZUMEVA SE!
Zbog takvog stava i odnosa Vlade i našeg Ministarstva niko nas ne poštuje. Rekoše ,,nije fer“ što štrajkujemo dok se pregovori ne okončaju.
Pa, NIJE FER da toliko dugo čekamo donošenje odluke koja je tako očigledna.
Ne bi se niko usudio da digne glas, a kamo li šta drugo na prosvetnog radnika, da ste nas vi sagledali kao takve – uz puno i dosledno poštovanje svakog segmenta našeg posla… a onda se lako nađu pare za plate!
Gospođo ministarka i gospodo u Vladi, učinite dobru magiju, i jednom uradite nešto kako treba! Iznenadite nas, svoje učitelje i nastavnike… i slabi đaci to učine, desi se…
Ne zamerite, učiteljica sam i verujem u čuda.
