Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka malo je bilo ljudi u ovim krajevima koji su išli na letovanje na more ili u inostranstvo, mada je bilo onih koji su se školovali u inostranstvu.
Išlo se uglavnom u banje, a u to vreme najprivlačnije su bile Vrnjci, Sokobanja i Niška Banja. U Vrnjce je išla takozvana elita, bogatiji sloj građana: trgovci, veleposednici, oficiri, bankari. Dosta se išlo na letovanje i radi lečenja i u Sokobanju.
Niška Banja je u to vreme za Nišlije bila pravi biser, melem za dušu za sve slojeve i uzraste. Pored Nišlija, radi lečenja i odmora, posetioci Niške Banje bili su iz Beograda i drugih boljih mesta Srbije, mahom boljestojeći građani – mahom trgovci, bankari, oficiri, a bilo je nešto i iz siromašnijih slojeva.
Nišlije su ovde ponajviše dolazile na izlete, jednodnevne porodične boravke, u vreme praznika i drugim sličnim prilikama. Niška banja je imala stalno i veoma visoke ličnosti, kao posetioce, korisnike lečilišnih usluga, izletnike, ali i stalne žitelje.
Ovde se od reumatičnog artritisa lečio i kralj Aleksandar I Ujedinitelj. Imao je svoju vilu u parku u centru Niške Banje, a koristio je poznato “Kraljevsko kupatilo” koje i danas postoji. Posle čestih i napornih putovanja, mnogo rada i truda, bili su mu neophodni mir i lekovita svojstva Niške Banje. Šetao je često parkom bez ađutanata i pratilaca, i razgovarao sa meštanima i gostima Banje o običnim, svakodnevnim, ljudskim stvarima. U centralnom delu parka ispod Koritnjaka bio je postavljen spomenik sa poprsjem kralja Aleksandra (inače, ova spomen-bista je bila postavljena na vrh današnjeg stepeništa iznad fontane u parku, a otkrivena je na Vidovdan 1936. godine), uklonjen posle Drugog svetskog rata bez traga i bez pojedinosti o tome da li se i gde se danas nalazi!
Svoju vilu u Niškoj Banji imao je i u njoj stanovao predsednik Vlade Jugoslavije Dragiša Cvetković. Zgrada i danas postoji preadaptirana u lečilište “Terme”. Idejni projekat za ovaj kompleks uradio je dipl.inž. arhitekture Slobodan Vučković, čukun-unuk Kalčin, koji je u to vreme bio načelnik za investicije u Niškoj Banji.
U parku ispred današnjeg hotela-lečilišta “Radon” bio je podignut podijum sa lepo stilizovanim krovom, gde je subotom po podne i nedeljom pre podne vojni orkestar imao promenadne koncerte i izvodio popularne kompozicije i potpurije (niz tema međusobno povezanih). U blizini je bila i čuvena poslastičarnica “Lipa”, gospođe Klare, čiji su kolači bili nadaleko čuveni, kao recimo marcipani koji nisu zaostajali za kolačima iz Beča i Pešte. Nešto dalje bio je i “Zdravljak”, čuven po jogurtu i kiflama sa kajmakom. Kroz park je proticala topla voda iz kupatila, pa su ljudi ako nije bilo slobodnih mesta na klupama, sedeli pored potočića i osvežavali noge umorne od dugih šetnji. Na kraju parka je postojao, kao i sada, veliki pad vode gde su se deca igrala i kupala. Ali, ni stariji nisu odolevali. Iz Niša se u Nišku Banju ponajviše odlazilo subotom po podne i nedeljom, naročito da bi se prošetalo promenadom (glavnom banjskom stazom).
Ovo šetalište je bila svojevrsna modna pista, na kojoj su se izdašno pokazivale nove haljine, šeširi i cipele, jer je tih godina u našu zemlju sve više pristizala moda iz evropskih centara, pre svega Beča, Pešte i Pariza.
Sem tramvajem, u Nišku Banju se odlazilo fijakerom, špediterom ili automobilom, naravno zavisi od toga ko je čime raspolagao. Sva ova prevozna sredstva posedovao je moj deda Konstantin-Koja Vučković, špediter, koji je trgovao sa Solunom i Bečom, inače unuk Kalčin. Često bi on odvezao celu svoju porodicu, pa i širu i dalju rodbinu, a bio je u mogućnosti i da sa celom porodicom provede deo leta u Niškoj Banji, pa je otuda i meni sve ovo u živom sećanju.
“Niška Banja topla voda, za Nišlije živa zgoda”, čuvena krilatica i danas neodoljivo mami Nišlije, ali i veliki broj ljudi iz svih krajeva naše zemlje.
Za Ej Dzej …
Izvori: Niški Vesnik
Milica Lj. Simonović / čukun – unuka Kalčina
Wikipedia
Priredio na stranici: Novaković Č. Milan
