Svaka ozbiljna arheološka vest koja dolazi sa prostora Niša zapravo je podsećanje na jednu staru, gotovo aksiomatsku istinu: da su doline i raskrsnice puteva oduvek privlačile ljude, a da su neka mesta, zbog svog položaja, predodređena da kroz vekove budu više od običnih naselja. Među takvim mestima nalazi se i prostor današnjeg Niša, čiji značaj istorijska nauka prepoznaje već dugo, ali ga svako novo arheološko otkriće iznova potvrđuje i produbljuje.
Najnovija istraživanja na trasi buduće železničke obilaznice (već sam pisao o tome više puta) kod Malče otvorila su upravo takav pogled u daleku prošlost. Na lokalitetu Novosel otkriveni su ostaci naselja iz ranog bakarnog doba, perioda koji pripada samim počecima metalurgije i složenijih društvenih struktura u praistoriji Evrope. Ono što ovo otkriće čini posebno značajnim jeste činjenica da je reč o kompleksnom naselju sa elementima organizovanog prostora, uključujući rovove i palisade raspoređene u koncentrične krugove, strukturu koja u arheologiji nosi naziv rondel.
Takve strukture poznate su pre svega iz centralne Evrope i retko se sreću na Balkanu, a njihova pojava na prostoru niške kotline otvara niz novih pitanja o kontaktima, migracijama i kulturnim uticajima u praistoriji. Drugim rečima, prostor oko Niša očigledno nije bio marginalna periferija tadašnjeg sveta, već mesto uključeno u šire tokove evropske praistorijske kulture.
Istovremeno, slojevitost ovog lokaliteta podseća na jednu od osnovnih karakteristika istorije Niša, njegov izuzetno dug kontinuitet. Na istom prostoru gde su živeli ljudi bakarnog doba kasnije su sahranjivani stanovnici rimskog perioda, što jasno govori da je ovaj kraj tokom milenijuma zadržavao svoju privlačnost i značaj. Takva višeslojnost predstavlja gotovo pravilo u niškom regionu: svaki arheološki zahvat, naročito na većim infrastrukturnim projektima, otvara nove slojeve prošlosti.
Ovo, naravno, nije slučajno. Niš se nalazi na jednom od najvažnijih prirodnih koridora Balkanskog poluostrva, na mestu gde se susreću putevi koji povezuju centralnu Evropu sa Egejskim morem i Malom Azijom, kao i pravci koji spajaju zapadne i istočne delove Balkana. Još u antičko doba ovaj položaj prepoznali su Rimljani, kada je na ovom prostoru nastao Naisus, značajan gradski centar carstva i rodno mesto cara Konstantina Velikog.
Međutim, arheologija nas sve češće podseća da istorija Niša nije počela sa Rimom. Mnogo pre nego što su rimske legije utvrdile puteve i podigle gradske zidine, ovde su već postojale zajednice koje su koristile prirodne prednosti ove doline, plodno zemljište, vodene tokove i, pre svega, položaj na raskrsnici komunikacija. Upravo zato svaki novi nalaz iz praistorijskog perioda produbljuje naše razumevanje dugog trajanja ovog prostora kao naseljenog i organizovanog kulturnog pejzaža.
U tom smislu, današnja „arheološka trka sa prugom“ nosi u sebi izvesnu simboliku. Infrastrukturni projekti, koji predstavljaju znak savremenog razvoja, istovremeno otkrivaju tragove civilizacija koje su ovde postojale hiljadama godina pre nas. Moderni vozovi tako prolaze kroz zemlju koja je već bezbroj puta bila naseljavana, obrađivana i ponovo otkrivana.
Ovakva otkrića otvaraju i jedno šire pitanje: kako savremeni grad treba da odgovori na bogatstvo svoje prošlosti. Ukoliko arheološki potencijal niškog regiona nastavi da se potvrđuje ovim tempom, sasvim je izvesno da će postati neophodno stvaranje većeg i savremenijeg muzeja, institucije koja bi mogla da objedini, zaštiti i predstavi nalaze iz različitih epoha istorije ovog prostora.
Takav muzej ne bi bio samo depo za arheološke predmete. On bi predstavljao mesto gde bi se mogla sagledati celina jedne izuzetno duge istorije, od praistorijskih naselja bakarnog doba, preko rimskog Naisusa, srednjovekovnih utvrđenja i osmanskog grada, pa sve do savremenog Niša.
Jer ono što arheologija sve jasnije pokazuje jeste da Niš nije grad čija je istorija počela u jednom trenutku i razvijala se linearno. Naprotiv, on je grad slojeva, grad u kome se epohe nadovezuju jedna na drugu, gde svaka generacija doslovno živi iznad tragova prethodnih.
Zato svako novo otkriće iz zemlje oko Niša nije samo naučna vest. Ono je podsetnik da je ovaj prostor kroz čitavu istoriju bio mnogo više od tačke na mapi: bio je mesto susreta puteva, ljudi i kultura.
A gradovi sa takvom prošlošću retko su slučajni. Oni su, gotovo uvek, istorijski predodređeni da budu važni.
Na osnovu svega navedenog izdvaja se zaključak:
Ostaje, međutim, jedno pitanje koje je staro koliko i sama arheologija: da li je društvo koje otkriva svoju prošlost istovremeno sposobno i da je sačuva? Nalazi iz okoline Niša još jednom su pokazali da ovaj prostor krije izuzetno bogatu i višemilenijumsku istoriju. Ali istorijska vrednost sama po sebi nije dovoljna ukoliko iza nje ne stoji jasna kulturna politika, institucionalna odgovornost i dugoročna vizija.
U tom smislu, pravo pitanje više nije da li Niš ima istoriju dostojnu velikog muzeja i ozbiljnog arheološkog sistema zaštite. To je sada već nesporno. Pitanje je da li postoji dovoljno političke volje, stručne organizacije i društvene svesti da se ta baština očuva i predstavi na način koji zaslužuje. Ukoliko te volje nema, onda je legitimno postaviti i drugo pitanje: da li su potrebni novi ljudi, nove ideje i nova energija koja bi mogla da preuzme odgovornost za očuvanje ovog nasleđa.
Jer kulturna baština nije samo nasleđe prošlih generacija; ona je i ogledalo savremenog društva. Način na koji se odnosimo prema sopstvenoj istoriji govori mnogo o tome kakvu budućnost želimo da gradimo. Ukoliko Niš želi da bude grad svestan svoje uloge kroz vekove, onda očuvanje i dostojno predstavljanje njegovog arheološkog bogatstva ne može biti sporedno pitanje, već jedno od ključnih kulturnih i društvenih zadataka.
Vladimir Jovanović
Narodni pokret Srbije, potpredsednik GrO Niš.
