Na današnji dan je rođen Radoje Domanović

Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine sa jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja. Po istraživanjima Milinka Domanovića njihovo poreklo je iz sela Domanovići u Hercegovini. Deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, poznatog ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša – Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga. Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. godine u porodici seoskog učitelja, na trenutnoj službi u selu Ovsište kod Kragujevca Radoje Domanović. Detinjstvo je proveo u susednom selu Gornje Jarušice, odakle mu je otac i gde i danas živi familija Domanović, i gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a od 1890. do 1894. godine studirao je Istoriju i Filologiju na Velikoj školi u Beogradu. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku Danicu (1896 – 1956) i sinove Dragišu (1902), koji je umro ubrzo po rođenju, i Zorana (1905 – 1944).Roditelji Natalije Ristić nisu htjeli da im se ćerka uda za boema kakav je bio Radoje Domanović, ali Domanović je uprkos tome, ipak bio uporan i istrajan u ovoj ljubavi. Redovno je posećivao Nataliju. Sastanci su, naravno, bili tajni, najčešće nedeljom i to jako rano, kada je Domanović dolazio fijakerom u Sremske Karlovce, poslije celonoćnog sedenja u kafani. Nataliji nije smetala njegova boemska priroda. Naprotiv, uspela je da savlada otpor svojih roditelja i postala je njegova supruga.

Radoje Domanović je među prvim piscima počeo stvarati lični izraz urbanog iskustva u svojim delima. Smatra se najboljim satiričarem celokupne srpske književnosti. Bio je darovit pisac, zainteresovan za politiku, pa je kroz svoja dela kritikovao nepravdu u politici i društvu. Domanović kroz satirične i humoristične priče, narodne heroje stavlja u savremeni svet. Njegov lik traži dopuštenje od Boga da se vrati na zemlju kako bi pomogao svom narodu kome je vidno potrebna pomoć. Njegova želja biva uslišena. Radoje Domanović bio je čovek izrazite mašte i talenta. Godine 1893. je napisao i objavio svoj prvi rad, pripovetku „Na mesečini“, u popularnom časopisu „Javor“. Dve godine kasnije, dobio je prvo radno mesto kao profesor srpskog jezika u gimnaziji u Pirotu. Tamo je upoznao Jašu Prodanovića, koji je 1901. godine pomogao u osnivanju srpske nezavisne Radikalne stranke. U to je vrijeme Domanović se politički aktivirao.

Domanović je aktivno sudelovao u održavanju doktrine republikanizma u vreme monarhije. Za kaznu je, na zahtev svojih političkih suparnika, premešten u gimnaziju u Vranju. Nakon godinu dana predavanja u Vranju, prebačen je u Leskovac. Poslije kritičkog govora o položaju prosvetnih radnika 1898. godine otpušten je s dužnosti. Kao odgovor na ovaj čin, napisao je pripovetku „Ukidanje strasti“. Godine 1899. objavio je dve zbirke pripovedaka i njegovu čuvenu priču „Dangu“. Naredne godine dobio je dobro plaćeni, državni posao kao korektor Državne štamparije. Godine 1902., nakon što je objavio „Stradiju“, ponovo je otpušten sa dužnosti. Domanović je počeo raditi za uredništvo časopisa „Odjek“. Godine 1903. Domanović se vratio na svoje radno mjesto, a uskoro je dobio stipendiju za rad na svojim pričama.

Godine 1904. započeo je časopis „Stradija“, kojim se pokušavao boriti protiv mana tadašnjeg državnog sistema. Časopis „Stadija“ je doživeo 35 izdanja. Kao i većina pisaca njegovog vremena, Domanović je provodio dosta vremena po kafanama gdje je u boemskoj atmosferi izlagao svoje priče, koje su bile duhovitije i jezički bogatije nego njegovi literarni radovi. Inspiraciju je neumorno crpio iz svojih opažanja i vremena u kome je živeo. Napamet je znao celi „Gorski vijenac“, a voleo je da citira Gogolja. Ponekad, u kasne sate, recitovao je narodnu poeziju. Život je proveo najviše u sirotinji i nesređenim životnim uslovima. Sve se ovo oslikava i u njegovom delima. Njegov život je obeležila i stalna borba sa tuberkulozom. Borba sa bolešću i ljubav koju je širio u svojoj okolini, stvorili su mu auru sentimentalnosti koja je u suprotnosti sa njegovim književnim radom kao satiričara i moćnog kritičara tadašnjeg srpskog društva.

1964. Boj na Kosovu
1968. Kraljević Marko po drugi put među Srbima (TV)
1980. Pripovedanja Radoja Domanovića (serija)
1988. Neka čudna zemlja

Za Malenu ….

Izvori: Biografija.Org

           Wikipedia

Priredio na stranici: Novaković Č. Milan