Miloš Petković: „Kerber – Hronike troglavog psa“ je priča o ljudima koji su sve radili iz ljubavi

Miloš Petković, niški pisac i autor dramskih tekstova za pozorište, nedavno je objavio njegov 20. jubilarni roman, „Kerber – Hronike troglavog psa“ (Čarobna knjiga). Roman je romansirana biografija pisana povodom 40. godina grupe Kerber.

Miloš Petković je rođen 14. jula 1986. u Nišu. Završio je Prvu nišku gimnaziju „Stevan Sremac”, nakon čega je kratko studirao prava, a posle se prebacio na odsek za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta u Beogradu. Odustao je od studiranja i počeo se baviti pisanjem.

Njegova najpoznatija dela su: Perunov Hroničar, Tajne stare vodenica, Patuljci i vile. Miloš Petković je pisac fantastike i knjiga za decu i mlade.

Nedavno je objavio biografiju grupe Kerber pod nazivom „Kerber- Hronike troglavog psa“

Tim povodom, Miloš Petković je razgovarao za Naissus.info o Kerberu i mnogim drugim temama.

Kako ste došli na ideju da pišete knjige naučne fantasike?

Moji prvi počeci nisu bili vezani za naučnu fantastiku. Pre svega privlačile su me avanture. Knjiga koja je bila okidač je „Kroz pustinju i prašumu“ Henrika Sjenkjeviča.

Jednom prilikom mi je moja majka podmentula knjigu „Beskrajna priča“ i tada je krenula moja ljubav prema naučnoj fantastici.

 Postoji jedna zanimljiva anegdota, zarazio sam se mononukleozom i samim tim nisam izlazio iz kuće izvesno vreme. Tada sam na VHS kasetama gledao kultne filmove iz žanra naučne fantasike i uporedo sa mononukleozom sam se zarazio i fantastikom.

Koje priče i knjige ste do sada ste napisali, koji su vaši glavni motivi u knjiga ili pričama?

Moj prvi roman je izašao kada sam imao 21 godinu, iako sam počeo da ga pišem nešto ranije, međutim plašio sam se reakcije. Tada je majka odigrala ključnu ulogu i uz pomoć njene podrške sam prevazišao taj strah.

Krenuo sam trilogijom „Vukovi sudbine“, jer mi je ta forma najviše odgovarala.  Nakon toga sam objavio trilogiju „Perunov hroničar“, po kojoj su me ljudi prepoznali. U tom romanu sam provukao slovensku mitologiju, koja mi je postala saputnik.

 Iza toga, još jedna trilogija „Sedam mačeva“  i roman „Tajna stare vodenica“, koja je dramatizovana, a uskoro izlazi i strip.

 Jedan od mojih ključnih motiva jesu naša predanja, naše mitologije, neke naše kolektivne svesti po kojoj  smo jedinstveni, bez imalo pretencioznosti.

Ipak nakon svega moram reći da je glavni motiv ljubav, jer priču bez ljubavi ne mogu da zamislim. Na  kraju dana ja pišem iz ljubavi, olovka piše srcem, što je i savet mladima.

Na koje pisce ste se ugledali, kada ste počinjali i koje bi ste preporučili „početnicima“?

Što se stranih pisca tiče prvo bih morao da napomenem Tolkina, iako je on danas prepozatljiviji po filmovima, preporučio bih knjige, jer su one ipak srž njegovih priča.

Takođe Stiven King, koji je sve osim horor pisca. On je izvaredan pripovedač, a napomenuo bih i da je on jedan od najekranizovanijih pisaca. Napisao je priče po kojima su nastali filmovi „Zelena milja“, „Bekstvo iz Šošenka“, „Mizeri“ i „Ostani uz mene“. Moja omiljena priča Stivena Kinga je priča To (It), koja je ozbiljna kritika američkog društva.

Što se tiče domaćih napomenuo bih Nišliju, Gorana Tokića, zato što je podigao naučnu fantastiku na viši nivo. Naravno i Stefana Tićmija, koji piše za decu i mlade.

Kako ste sa naučne fantastike prešlli na pisanje biografije grupe Kerber- Hronike troglavog psa? Da li je u pitanju bio lokal patriotizam, ljubav prema muzici ili nešto treća?

To je pitanje koje mene stalno baca u razmišljanje. Mogu reći da je u pitanju i lokal patriotizam i ljubav prema muzici.

Ja volim Niš, gde god da odem predstavljam se kao niški pisac, stalno napominjem u koju gimnaziju sam išao, koje sve sedeo u tim klupama, od Branka Miljkovića preko Ljubiše Samardžića, Stanislava Biničkog, i samog Stevana Sremca.

Odrastao sam uz grupu Kerber, poseban duh prisutan je u njihovoj muzici i melodiji koju je stvarao Tomica Nikolić, tekstovima koje pisao Duško Arsenijević i u tom Galetovom neverovatnom vokalu. Kada se to sve spoji, dobio sam grupu koja mi je pružala sve što je meni bilo potrebno. Saradnja s njima je bila jednostavna.

Ova knjiga nije kraj saradnje sa bendom, imamo planove da radimo još stvari zajedno, koje će se nadovezati na knjigu.

Priča u knjizi je romantizovana. Knjiga počinje tako što neko (moj alter-ego) dobija poziv da siđe u podzemni svet, on ulazi u taj podzemni svet, gde se nalazi ogromna statua Kerbera i šest monolita. Na svakom od tih monolita prilikom dodira se ispisuju nazivi albuma grupe Kerber, koji vas prebacuje u muzej Kerberovih uspomena.

Prilikom izrade knjige razgovarali smo sa Kornelijem Kovačem, Borom Đorđevićem, Nešom Galijom, Acom Seltikom, Duškom Arsenijevićem i svi oni koji su važni za bend.

Svi zajedno smo napravili jednu rokenrol bajku, koja za mene nije bila teška za pisanje, jer je ovo priča o ljudima koji sanjaju na javi i kojima su se snovi ostvarili, o ljudima koji su nakon svih godina ostali dosledni sebi i koji su sve radili iz ljubavi.

U skorije vreme ste prezentovali knjigu na Sajmu knjiga u Beogradu, kakva su bila Vaša iskustva sa sajma? Kakva je reakcija publike na biografiju?

Osećam se zaista privilegovano i odgovorno. Prva reakcija publike je odlična. Tog dana na sajmu sam bio preponosan što sam Nišlija. Video sam kako nas gledaju sa svih strana. Mislim da smo poslali jako lepu sliku i da smo na dobar način predstavili jednu nišku priču.

Stekao sam utisak, na osnovu onog što sam mogao da čujem tog dana od ljudi koji imaju kredibiliteta, da takva promocija u skorije vreme nije viđena.

Na promociji je održan uživo nastup na kom je Gale pevao onako „na suvo“, bez mikrofona uz pratnju akustične gitare. O knjizi pričali su Nikola Čuturilo, Aca Seltik i Snežana Kovač, supruga pokojnog Bate Kovača, koji nažalost više nije sa nama. Mislim da nismo bili jedina strana koju publika sluša, već da smo zajedno sa publikom stvorili jedan krug. Osetila se jedna sjajna energija.

Radujem se što ćemo na naš svojstven način to reprizirati u Nišu.

Da li publika može da očekuje neke nove projekte, iz oblasti naučne fantastike ili biografija?

Konkretno što se tiče Kerbera, nakon promocija nastavićemo da sarađujemo. Nedavno je izašla moja nova knjiga „Bili smo zmajevi“, bukvalno samo nekoliko dana nakon izlaska biografije grupe Kerber. To je priča o našim vitezovima kada su bili deca. Knjiga je namenjena deci i mladima. Ilustraciju je radio Bob Živković. Trenutno me najviše privlači pisanje za decu i mlade.

Što se tiče biografija to još uvek ne mogu da znam. Nisam neko ko bi to radio često. Kada je u pitanju Kerber, tu sam imao govornu manu koja mi nije dozvoljavala da kažem Ne!

Naredne godine me očekuju tri pozorišne predstave „Patuljci i vile“ u NKC-u, „Tajna stare vodenica“ u Akademskom pozorištu, kao jedan moja priča koja će biti dramatizovana u Lutkarskom pozorištu.

Uvek ću u srcu nositi fantastiku, jer mnogo volim bajkovitost, to je moje oružije i ne bih se toga odricao.

Osećam se kao alpinista i preda mnom su mnoštvo planina i ja bih voleo da osvojim sve njihove vrhove.