Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Cilj obeležavanja je promovisanje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva i bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju.
Međunarodni dan borbe protiv siromaštva oobeležava se od 1987. godine, kada se na otkrivanju spomenika posvećenog borbi protiv siromaštva u Parizu okupilo oko 100.000 ljudi.
Siromaštvo ima mnogo lica. Ono je svuda oko nas. Može biti pojedinačno, siromaštvo manjina, nacionalno, globalno… Može biti posledica rata, sankcija, diskriminacije, fizičkih ili mentalnih oštećenja, nerada… Od izgladnele dece Južne Amerike, Afrike i Azije, do beskućnika u nekim od najbogatijih i najmodernijih zemalja sveta.
Međutim, ne moramo da putujemo toliko daleko da bismo ga upoznali. Prema podacima koje pokazuju nalazi Ocene apsolutnog siromaštva u Srbiji za 2018. godinu, koju je sačinio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije (SIPRU), 7,1 odsto stanovništva imalo je potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, koja je iznosila 12.286 dinara mesečno, što nije dovoljno ni za osnovne životne potrebe. Ako pogledamo podatke za region južne i istočne Srbije, podaci su još crnji. Na ovom geografskom prosotru Srbije, čak 11,9% ljudi je bilo ispod linije apsolutnog siromaštva.
Poređenja radi, u Beogradu je taj procenat 4%.
Apsolutna linija siromaštva je fiksna potrošnja neophodna za zadovoljavanje minimalnih životnih potreba, koja se tokom vremena prilagođava samo promenama cena. Ona uključuje osnovne linije hrane, uvećane za ostale izdatke (stanovanje, odeća, obuća, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreacija, kultura, ostala dobra i usluge).
Ovo znači da jedna od deset osoba koje vidimo na ulici jedva preživljava!
