Nema sumnje da putovanja predstavljaju način da bolje spoznamo sebe i upoznamo se sa svetom koji nas okružuje pa tako i odlazak u nepoznatu zemlju za mnoge mlade ljude predstavlja veliki izazov gde se oni suočavaju sa strahovima i izlaskom iz zone komfora.
Za Katarinu Cenić dvadesetčetvorogodišnju studentiknju pedagogije odlazak u inostranstvo predstavljao je veliki izazov koji je ona sa ushićenjem prihvatila.
Ona se odlučila za programe u okviru Global Volunteer prakse, gde je imala priliku da provede šest nedelja u zemlji po svom izboru i da radi na nekom društveno korisnom projektu. Prvi izbor za odlazak na praksu bila je Poljska.
O samoj zemlji imala je samo osnovne informacija i želju da što više sama istražuje i upozna se sa kulturom i tradicijom. Odlazak je predstavljao pravo uzbuđenje i sa nestrpljenjem je očekivala početak prakse. Meštani grada u kome je radila kao i deca kojima je držala radionice o srpskoj kulturi, dobro su je prihvatili i činili boravak u samoj zemlji još lepšim. Najveći izazov sa kojim se susrela bio je taj što je na početku prakse živela i radila odvojeno od ostalih volontera ali joj je taj period dok se nije preselila u Krakov pomogao da postane samostalnija i suoči se sa svojim strahovima.
“U Poljskoj je bio najveći izazov što sam prve tri nedelje živela i radila sama u manjem gradu. Teško mi je pala razdvojenost od drugih volontera, koje sam samo stigla da upoznam na pripremnom seminaru. Tada sam postala samostalnija i naučila sam da radim mnoge stvari sama. Nakon ovog perioda sam se preseilila u Krakov, gde su ostali bili smešteni. Tako mi je postalo lakše da se nosim sa izazovima.“
Sam boravak u nepoznatoj zemlji bio joj je vrlo zanimljiv, nakon završetka rada imala je slobodnog vremena da istražuje o njihovoj kulturu, proba neka od tradiocionalinih jela, upozna se sa jezikom i kulturom naroda i istražuje okolna mesta i prirodne lepote Poljske. Najlepši momenti sa prakse bili su joj upoznavanje i druženje sa volonterima iz celog sveta. Svi su učestvovali u zajedničkim aktivnostima, pripremi obroka i putovanju kroz Poljsku, i ti trenuci su joj omogućili da se međusobno zbliži sa njima i sklopi internacionalna prijateljstva za ceo život. Iz Poljske nosi lepa iskustva i kaže da bi se tamo rado vratila.
Katarina (skroz desno) sa drugim volonterima iz celog sveta u Litvaniji
Suočena sa brojnim lepim iskustvima koja je doživela u Poljskoj odlučila se za još jednu praksu u inostranstvu i ovoga puta njen izbor bila je Litvanija. U Litvaniji je u okviru odabranog programa takođe radila sa decom u letnjem kampu. Po dolasku u zemlju doživela je kulturološki šok kako zbog jezika i kulture tako i zbog vremenskih uslova. Na početku su joj te primetne kulturološke razlike bile izazovne ali kasnije kada se bolje upoznala sa stanovnicima i drugim volonterima, postali su joj otvoreniji i prijatniji tako da je sklapala prijateljske odnose sa njima. Ono što posebno istuče tokom boravka u Litvaniji jeste rad u internacionalnom okruženju.
“U Litvaniji sam imala mogućnost da radim svakodnevno u internacionalnom timu, za vreme i nakon kampa. Nije bilo lako raditi sa desetoro različitih osoba. Bile su očigledne razlike iz kulture, načina života, iskustava, ideja i razloga za dolazak. Kako je vreme sve više prolazilo, sve više smo učili kako da se oslonimo jedni na druge i da pravimo kompromise.“
Takođe nakon svojih završenih obaveza i tokom slobodnog vremena iskoristila je mogućnost i da putuje i poseti Estoniju i Letoniju i uputi se na avanture kroz ove dve države. Ta putovanja i upoznavanje sa kulturama različitih zemalja omogućili su joj da bolje razume živote drugih naroda i razvije multikulturalizam.
Boravak u ovim zemljama , iako joj se na početku činio vrlo neizvestan i izazovan, doneo joj je mnogo lepih trenutaka koji se pamte i mogućnosti da se razvija kao ličnost i izazove sebe.
“Dosta mi je značilo što sam mogla bolje da upoznam sebe. Imam bolju predstavu o svojim željama i ciljevima koje želim da ostvarim u životu. Kada sam se vratila u Srbiju, osećala sam se kao druga osoba. Smatram da je svakoj osobi neophodno ovakvo iskustvo koje omogućava lični razvoj.“
Vreme ručka sa decom iz letnjeg kampa u Poljskoj
Prilika da radi u izazovnom okruženju donela joj je brojna iskustva i novih mogućnosti . Lekcija i svo stečeno znanje primenjivaće i tokom daljeg života.
“Naučila sam kako da pravim i držim radionice za različite uzraste. Postala sam sigurnija u svoje sposobnosti i znam kako da ih iskoristim na najbolji mogući način. Takođe sam prihvatila da je u redu tražiti od drugih pomoć kada mi je potrebno, jer smo ipak svi bili tu s istim ciljem.“
Iako je postojao strah od nepoznatog želja za istraživanjem je nije zaustavila. Katarini su odlasci u ovim zemljama bili jedni od najlepših iskustava koje je doživela, takođe, sada motiviše i druge da se uključe i prijave a i ona sama razmišlja o odlasku na praksu u nekoj novoj zemlji.
Ukoliko i ti želiš da doživiš neku od zanimljivih avantura u zemlji po izboru, pronađi odgovarajuću praksu nahttp://aiesec.org.rs/
