Epidemija bacanja hrane: U Srbiji se svake godine baci gotovo 247 hiljada tona hrane

epidemija bacanja hrane
Foto: Ilustracija, Pixabay

Globalna epidemija bacanja hrane dovodi do toga da 30% proizvedene hrane završi na svetskim deponijama. Hrana truli i raspada se, ispuštajući metan. Metan je jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte.

Bacanje neupotrebljene hrane dovodi do potrošnje neverovatne količine resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta. Epidemija bacanja hrane može biti zaustavljena kontinuiranim obrazovanjem svih učesnika u lancu, od proizvođača do krajnjih korisnika.

Centar za unapređenje životne sredine uradio je prvo zvanično istraživanje o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji. Analiza ovog istraživanja pokazala je da se u Srbiji svake godine baci gotovo 247 hiljada tona hrane. Posmatrano na dnevnom nivou to je  676 tona. Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara.

“Kako bismo ove cifre stavili u jasniju perspektivu, upotrebićemo primer: Kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca“, navodi se u analizi.

Namirnice koje bacamo

  • najviše bacamo hleb (10,18 kg),
  • meso (7,18 kg) i
  • mleko (6,74 kg),
  • a najmanje voće (5,7 kg) i
  • povrće (5,33 kg).

Prema analizi hranu bacamo iz mnogo razloga

  • zato što nam se pokvari (67%),
  • zatim zato što mi lično ili članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17%)
  • ili mislimo da nije bezbedna (11%) – ali pre svega zato što nam se može.

“Ovako sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane, obzirom da uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima” navodi se u analizi.

Kompletne rezultate činile bi i količine otpada koje nastaju na izvoru. Tu spada otpad koji nastane u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i otpad iz ugostiteljskih objekata. “Ako uzmemo konzervativnu procenu, na osnovu različitih modela računanja, sa sigurnošću može dodati bar još 40%” zaključuju.

Kako podići svest o epidemiji bacanja hrane

Jedan od načina podizanja svesti su igrano-dokumentarni filmovi. U okviru ovogodišnjeg Green fest-a dostupan je dugometražni film o bacanju hrane “Samo ti jedi”.

Gledanje ovog filma je ograničeno na 1000 pregleda, i možete ga pogledati na ovom linku.

Dostava hrane u Nišu