Niš je grad koji je tokom NATO bombardovanja Srbije imao najveći broj civilnih žrtava nastradalih od kasetnih bombi. Poginulo je šesnaest, a teže povređeno osamnaest civila. Najviše Nišlija, među kojima i žena u 7. mesecu trudnoće.
Na današnji dan, 1999. godine, oko 11:20, Šumatovačka ulica, autobuska stanica i Tvrđavska pijaca zasute su kasetnim bombama. U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno. Među poginulima je bila i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći.
Tokom 7. maja 1999. u vremenu od 11.30 i 11.40 časova NATO je navodno izvršio napad sa dva kontejnera kasetnih bombi (sa oko 100—150 bombi po kontejneru) na Niški aerodrom , koji se nalazi na kraju grada, ali su bombe „promašile“ cilj i pale unutar šireg centra grada.
Kasetne bombe razasute su iz dva kontejnera, nošene vetrom, pale su na tri lokacije u centralnom delu grada, koje su od aerodroma udaljene više od 3—5 kilometara i to:
-Pored zgrade Patologije niškog Medicinskog centra na jugu grada,
-Centar pored zgrade Banovine uključujući Tvrđavsku pijacu, autobusku stanicu pored niške Tvrđave i zdravstvenog centra 12. februar
-Parking Niš Ekspresa pored Nišave
Izveštaji govore da je od eksplozije kasetnih bombi 7. maja 1999. na tri lokacije u Nišu:
-Poginulo 16 civila
-Teške povrede zadobilo 8 civila,
-Lakše povrede zadobilo 11 civila,
-Oštećeno 120 stambenih objekata,
-Uništeno 47 a oštećeno 15 putničkih automobila.
Dan kasnije, 8. maja, bombom velike razorne moći pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu.
Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište, pri čemu je povređeno 11 osoba.
U Nišu su se sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule 258 puta, stanovnici su pod vazdušnom opasnošću bili puna 52 dana, dok su bombe grad razarale 29 dana i za sobom ostavile srušene mostove, škole, fabrike.
Bombardovanje Niša počelo je oglašavanjem sirena 24. marta i trajalo je do 10. juna, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše oko 200.
Solana i reakcije na bombardovanje Niša kasetnim bombama
Sutradan, 8. maja, generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, potvrdio je odgovornost NATO-a za napad, izjavom da je „NATO potvrdio da je oštećenje pijace i klinike prouzrokovalo NATO oružje koje je promašilo cilj“. Prema izvorima iz vojske SAD, kontejner kasetne bombe CBU-87 nije se otvorio iznad cilja nego ubrzo nakon izbacivanja iz aviona, zbog čega je submunicija pala na druge ciljeve unutar grada.
Kasetne bombe je izbacio holandski F-16. Nakon ovog napada Holanđani su prekinuli da koriste kasetne bombe tokom bombardovanja, što nije bio slučaj sa drugim članicama NATO pakta. Avioni britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva su i nakon ovog slučaja nastavili da koriste kasetne bombe.
Human Rights Watch je osudio napad i upozorio da kasetne bobme ne smeju da se koriste prilikom napada na urbana naselja zbog gustine naseljenosti područja. Amnesti internašonal je objavio da NATO nije preduzeo mere opreza i da je prekršio zabranu nesrazmernog napada prema članu 54 protokola I.
