Iako novinari često ne poštuju etiku kada izveštavaju o nasilju nad ženama, oni sve bolje razumeju ovaj fenomen, pokazalo je istraživanje o nasilju nad ženama Instituta za društvene nauke.
“Ima optimističnih momenata, mada se ponavljaju senzacionalizmi i stereotipi. Istraživanje je pokazalo da se izveštava češće o o presudama nasilnicima, rezultatima i epilozima, što ima preventivnu ulogu”, izjavila je autorka istraživanja dr Zorica Mršević, profesorke i istraživačice Instituta za društvene nauke.
Ona dodaje da dobra zakonska regulativa zahteva od medija izveštavanje o nasilju koje u medijima mora da bude osuđeno, da žrtva ostane zaštićena, a nasilnik kažnjen.
Kada su u pitanju Romi kao akteri nasilnog događaja dolazi do potpunog zanemarivanja profesionalne etičnosti.
Vidna je pojava slobodnog falsifikovanja činjenica, uz plasiranje otvorenih neistina, često uvredljivog karaktera.
Tabloidi su uveli i pojavu romansiranja nasilja nad ženama i u medijima i uopšte u javnom mnjenju, često izveštavajući u takvim prilikama o „velikoj ljubavi”, „snažnim strastima”, „tragičnoj vezi”, „šekspirovskom zapletu”. Time se nameće uverenje da postoje argumenti kojima se nasilje može opravdati, čime se zapravo ono legitimizuje kao prihvatljiv obrazac ponašanja – navodi se u istraživanju.
Ovom prilikom predstavljena je i grupa Novinarke protiv nasilja koju čine novinarke elektronskih i štampanih medija, a koje se zalažu za etičko izveštavanje o nasilju nad ženama.
“Novinarke protiv nasilja se javno i glasno bore protiv nasilja. Velika je odgovornost medija, a mi upravo tu odgovornost želimo da podstaknemo. Uz odgovornost i senzibilno izveštavanje pružamo podršku ženama da izađu iz kruga nasilja. Takođe, bavićemo se i nasiljem kome su izložene urednice i novinarke, kako u redakcijama tako i van njih.”, poručila je novinarka Maša Mileusnić.
Predstavljanje Analize medijskog istraživanja o nasilju nad ženama organizovali su Ujedinjene nacije – Program za razoj (UNDP) u saradnji sa Medijskim istraživačkim centrom iz Niša.
