U ovom trenutku oko 22 miliona ljudi boluje od malignih bolesti. Svake godine se ta dijagnoza postavi kod 11 miliona ljudi, a maligne bolesti godišnje usmrte sedam miliona ljudi, pokazuju statistički podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Pоslе bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, mаligni tumоri prеdstаvljајu nајčеšći uzrок оbоlеvаnjа i umirаnjа ljudi u vеćini zеmаljа u rаzvојu, pа i u Srbiјi.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini. Do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70%. Prema istom izvoru, u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta.
Najveći porast i u obolevanju i u umiranju od raka u narednih 20 godina očekuje se u nerazvijenim i u srednjerazvijenim zemljama.
Crna statistika malignih bolesti u Srbiji
U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi.
Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju.
Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice.
Rano otkrivanje znači uspešno izlečenje
Prevencija i rano otkrivanje malignih bolesti ima ogroman javno zdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti.
Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika(pušenje duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, konzumiranje alkohola, infekcije, faktori iz životne i radne sredine) koji su odgovorni za pojavu bolesti.
Naime, podaci iz literature su pokazali da:
- Svaki treći slučaj raka povezan je sa pušenjem duvana. U Srbiji svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a prosečan „pušački staž” svakodnevnih pušača iznosi približno 19 godina.
•Više od 1/3 svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke i prostate kod muškaraca.
• Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.
• Preterano konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.
• Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
• Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. Njihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.
• Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Veliki broj smrtnih ishoda od raka su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice), Helicobacter pylori (raka želuca).
Jedan od značajnih problema u Srbiji predstavlja neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka.
U više od 1/3 osoba u našoj zemnji bolest se otkrije u kasnom stadijumu, kada je prognoza lošija i lečenje znatno teže.
Nacionalni programi za rano otkrivanje bolesti
U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora.
Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine.
Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva su osobe oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
Otkrivanje raka u ranom stadijumu čini lečenje delotvornijim i uspešnijim i umanjuje finansijski efekat ove bolesti dva do četiri puta.
